Da Srbija i Srbi nisu sa ovoga sveta danas nas je uverio i dični Premijer dične Vlade sledećom izjavom:
“Od kada postoji Srbija, svaki pripadnik našeg naroda rađa se i umire sa svešću da je Kosovo uvek bilo, i da će zauvek biti, sastavni deo Srbije.”
Niti Crkva (srpska) niti nauka (svejedno čija) ne prihvataju da se ljudska bića rađaju sa bilo kakvim oblikom svesti. Da bi ste se krstili u Crkvi i bili inicijalizovani u njene redove potrebno je da prođe najmanje 40 dana (probni rad nego šta), nauka vam daje par godina a država Vas gleda kao nedonošče sve do 16 godine. Iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da nijedno od moje dece niti se rodilo sa bilo kakvim saznanjem o Kosovu niti znaju gde je niti ih to zanima – ko ne veruje neka pita Milicu (6 meseci) ona će mu sve objasniti.
O mrtvima sve najlepše dakako, ali ne sećam se da je neko od mrtvih Srba “voskresao” e da bi pričao o KOSov(ar)skoj svesti u svom smrtnom času. Osim možda ako nesretni Vučelić ne uspe da vaskrsne pokojnoga (neka tako i ostane) Sloba kao narodnog usrećitelja i čuvara kosovske legende – ali to preko medijuma se ionako ne računa.
Netreba uvek biti bukvalista. Po tvom “tumačenju” trebalo bi da znači da si ti svestan da je Kosovo uvek bilo, i da će zauvek biti, sastavni deo Srbije, jel da?
Pozdrav.
Pa ako nisam bukvalista onda šta sa onim pripadnicima srpskog naroda kojima Kosovo nije prva i poslednja stvar na pameti? Jesu li oni Srbi ili nisu – da li ih “ravnodušnost” prema Kosovu diskvalifikuje kao pripadnike Koštuničinog srpstva?
I nije to samo stvar mog tumačenja već šta neko sebi dozvoljava da keže sa tako odgovornog mesta.
Ima ovde još “nejasnoća” – recimo – od kada postoji Srbija? Od ranog srednjeg veka, doseljavanja Slovena na Balkan, berlinskog Kongresa, balkanskih ratova …
Srpski političari, a bogami i glasači, nikako da shvate “suptilnu” razliku između politike i epike.