Veličković::blog » Zanimljivosti

Copycat – original i kopija

velickovic@blog — Sun, 23 Aug 2009 08:44:22 +0000

Dečiji crtež kao predmet inspiracije …

Pa vi ako verujete kupite dve

velickovic@blog — Tue, 04 Nov 2008 21:21:07 +0000

Jedna do druge na gondolama RODA Centra u Kragujevcu stoje ove dve „izuzetne“ ponude za Pepsi Max – sad ko poveruje da je za šest dinara više moguće da „zgrabi 2 i uštedi“ šest dinara po džepu mu!

Svetlost za kriminalce

velickovic@blog — Mon, 03 Mar 2008 16:00:17 +0000

Nezavisna Svetlost, 28. februar 2008. godine (klikni na sliku za celu stranu)

U najavi nove uređivačke koncepcije jedinog kragujevačkog nedeljnika „Nezavisna Svetlost“ po prvi put se na srpskom medijskom nebu najavljuje specijalizovana rubrika za „kriminalce, siledžije, kokošare i njima slične s’ onu stranu zakona“. Ono jeste da smo od ranije upoznati sa konceptima poput „novinara mafije“, „mafijaških listova“ i „kriminalnih medija“ ali ovaj put sve pohvale i pokude za ovako originalnu zamisao treba poslati na adresu „Nezavisne Svetlosti“.

Smrtna Grčka pravoslavna svadba

velickovic@blog — Tue, 12 Feb 2008 22:38:08 +0000

Tridesetšestogodišnja Kim Sjostrom venčala se sa Tedijem Efkarpidesom (Teddy Efkarpides) 19. januara u gradiću Dejvi (Davie), Florida, SAD, Venčanje je organizovano u sali osnovne škole u kojoj je predavala prvacima a njene kolege su joj, u skladu sa njenom životnom željom i poreklom mladoženje, priredile svadbenu ceremoniju po ugledu na njenu omiljenu filmsku komediju Moja velika mrsna grčka-pravoslavna svadba (My Big Fat Greek Wedding) – nažalost, izgleda da joj nije bilo suđeno!

Sve kao na filmu – mlada je imala odgovarajuću frizuru i toaletu, u rukama buket plavo-belog cveća u bojama grčke zastave, venčanje je obavio pravoslavni sveštenik, svirala se samo grčka muzika. Venčanje kao iz bajke, gotovo savršeno, sve do onog trenutka kada je mladi par, nepunih sat vremena nakon sudbonosnog „Da“, izašao na podijum da odigra svoj prvi mladenački ples. Mlada se prvo požalila na vrtoglavicu, nedugo zatim posrnula i pala na podijum. Napori prisutnih, kao ni pokušaji ekipe hitne pomoći i lekara obližnje bolnice na oživljavanju nisu urodili plodom – Kim Sjostrom preminula je od srčanog udara – „jedini zvanični dokument na kome nosi prezime koje je tako žarko želela (grčko Efkarpides o.a.) je njena umrlica“ – kaže ožalošćeni mladoudovac.

Kim Sjostrom je u svojim dvadesetim godinama već imala srčani udar – bila je „slika i prilika“ (i to bukvalno) osobe sa mladalačkim dijabetesom koji se javlja, najčešće, kao posledica nepravilne (savremene) ishrane i posledične gojaznosti.

27 sati samo za decu

velickovic@blog — Fri, 30 Nov 2007 09:51:27 +0000

Marija Karolina – prostitutka i humanitarna radnica

Kasno večeras, po našem vremenu, u Čileu započinje 27-očasovni TV maraton (TV telethon) – humanitarna akcija prikupljanja novčanih donacija putem tele-marketinga. Kao i milioni čileanaca i Marija Karolina želi da da svoj doprinos i tokom ove akcije nju očekuje najvažniji, najduži i najnaporniji radni dan u njenoj dosadašnjoj profesionalnoj karijeri … sve u humanitarne svrhe – za dobrobit čileanske dece sa posebnim potrebama …

Marija Karolina je po zanimanju prostitutka, i to ne bilo kakva već „creme de la creme“, jedna od „najpoznatijih“ bar kada je u pitanju radna snaga na tržištu ljubavi u Čileu. Marijina „nadnica“ počinje od 300 američkih dolara za 90 minuta „klasičnog“ rada (primera radi moja najveća konsultantska dnevnica bila je $250 o.a.). Otuda je Marija Karolina došla na originalnu ideju da umesto „anonimnog“ novčanog priloga pokrene „aukciju“ na kojoj će ponuditi 27 sati svojih profesionalnih usluga a sav prihod će, po obavljenom poslu, uplatiti na bankovni račun organizatora akcije. „Sve dok traje program radiću za decu Teletona … biće to samo mojih 27 časova pružanja ljubavi“, kaže Karolina, uz napomenu da je njen planirani 27-očasovni „humanitarni program“ već popunjen „dobrotvorima“ te da su pojedini uplate izvršili unapred „duboko uvereni u Marijiine dobre namere.“

Iako se u Čileu, zemlji sa većinskim katoličkim stanovništvom, na prostituciju gleda kao na, manje više, „prihvatljivu“ društvenu pojavu a vlasti su, po pravilu, spremne da zažmure, pa i da drže povez na očima, kada su u pitanju javni istupi „eminentnih“ pripadnika najseksipilnije grane lokalne ekonomije, ne dele svi „oduševljenje“ javnosti „visokomoralnom odlukom“ Marije Karoline. Jedan od pokretača akcije i čovek koji će voditi 27-očasovni program, Mario Krojcberger kaže kako je ova (nepristojna) ponuda „izvan njegovih moralnih shvatanja“ i odbija da komentariše špekulacije kako će organizatori odbiti da prime novac prikupljen na „ljubavnoj aukciji“. No kako sama Karolina kaže „biće tu i ljudi koji će pokloniti novac stečen na mnogo kontroverzniji način nego što ga ja zarađujem“ – i bar se tu svi u Čileu slažu sa njom.

I jopet (zarazni) kurtoni

velickovic@blog — Sat, 17 Nov 2007 13:07:40 +0000

Taman kad sam čvrsto rešio da više ne pišem na „zadatu“ temu naletim na vest o opasno zaraznim, kineskim naravno, kurtonima. Dobro de, nisu baš bukvalno kurtoni „za“ već upotrebljeni (reciklirani) ostaci istih. U kineskom gradu Donguan (Dongguan), provincija Guangdong, odnedavno se mogu kupiti gumice, obične kućne i one za kosu, proizvedene od prethodno iskorišćenih kondoma. Većina prodavaca, bar ne javno, ne želi da otkrije izvor iz kog dobavlja „kurton gumice“ krijući se iza poslovne tajne (jebote kanda su i oni čuli za Tijanićevu platu!), nezvanično, gumice se proizvode kako od otpada iz uvoza (bukvalno) tako i od kondoma prikupljenih po lokalnim „salonima za zabavu“.

Jeftine, veselih boja, gumice lako nalaze svoje kupce kako na lokalnim pijacama tako i u frizerskim i salonima za ulepšavanje – za sada samo u Guandong provinciji. Nažalost „zadovoljni kupci“ i ne slute kakvoj se opasnosti izlažu upotrebom istih – dok, recimo, prikupljajući kosu pred vezivanje, gumicu drže u ustima. Prema tvrdnjama lekara upotrebom ovih gumica, načinjenih recikliranjem korišćenih kondoma, korisnici se izlažu realnoj opasnosti da se zaraze nekom od seksualno prenosivih bolesti (i to bez seksa – kud’ ćeš gore – kako da se pravdaš).

Tri godine za seks na, pardon, sa biciklom

velickovic@blog — Thu, 15 Nov 2007 11:12:50 +0000

Kada su oktobra prošle godine čistačice hostela Ejberli Haus (Aberley House) u Ejru (Ayr), Škotska, nakon upornog kucanja na vrata jedne od soba ista otvorile imale su šta da vide – u karakterističnoj pozi sa biciklom, pred njima se našao pedesetjednogodišnji Robert Stjuart – „na sebi je imao samo potkošulju a rukama je pridržavao biciklu dok su mu se bokovi njihali napred nazad kao da imitira seks sa biciklom“. Da, dobro ste pročitali ne „na“ nego „sa“ biciklom. Čistačice, obe u šoku, prvo su obavestile upravnika hostela koji je odmah pozvao policiju. Stjuartovo ime se zbog ovog „prestupa“ nalazi u registru seksualnih prestupnika a ovih dana mu je izrečena i trogodišnja uslovna kazna zbog prestupa učinjenog tokom pomenutog „ljubavnog čina“. Pred Sudom Stjuart je (bez ulaženja u detalje) porekao „vođenje ljubavi“ a pravdao se i problemima sa alkoholom tako da mu je određena mera nadzora službe socijalnog staranja i izrečeno upozorenje kako bi sledeći put mogao da „zaglavi ćorku“. Šerif iz Ejra, Kolin Miler (Colin Miller), koji je svedočio na Sudu, kaže kako „u gotovo četiri decenije dugoj karijeri policajca, iako je mislio da je video svaku moguću perverziju, nije imao ovakav slučaj“ – biće da šerif nije stigao da poseti ovu stranicu.

A sada nešto sasvim drugačije

velickovic@blog — Mon, 12 Nov 2007 10:55:00 +0000

Gledaj majku biraj ćerku – isečak promotivnog plakata za Performa prezervative (agencija DDB, Novi Zeland)

Glede neodlaska na BlogOpen (po meni razlozi opravdani što ne znači da bi ih organizatori prihvatili) obećao sam sebi kako ću javno priznati da sam ispao „kurton“ i to prvom prilikom kad o istom budem pisao. Nakon prethodnog članka o prezervativu za borbu protiv silovanja red je da verne čitaoce ovog bloga upoznam i sa drugim popularnim trendovima u proizvodnji „normalnih“ prezervativa.

Na fotografiji je promotivni plakat za Durex prezervative, izrađen u okviru kampanje „Last longer“ (Da duže traje) uz koji je došla i ograničena serija „stimulativnih“ jastuka. Kako da traje duže? Lako – prezervativ je sa unutrašnje strane „osvežen“ blagim anestetikom (benzokain) koji bi trebalo da „uspori doživlja“ i shodno – produži uživanje. Još jedna inovacija dolazi nam iz Južne Afrike gde se odnedavno u prodaji nalaze Pronto kondomi namenjeni pre svega onima koji muku muče sa starim kurtonskim pravilom – „Dok ga staviš – prođe te volja“. Pronto se navlači u 5 lakih koraka (video demonstracija) a novotarija je što se zaštitni omotač skida na kraju. Ostajemo na Afričkom kontinentu koji je na inovacije primoran, pre svega, zbog velikog broja zaraženih HIV virusom putem seksualnog kontakta. Organizacija DKT International profesionano se bavi planiranjem porodice i prevencijom AIDS-a širom Sveta a u septembru je na etiopijsko tržište plasirala kondome sa ukusom i mirisom kafe. Da je ukus i miris po meri tržišta potvrđuje prodaja 300,000 komada po ceni od 5,5 dinara uprkos protivljenju religioznih (pravoslavnih) vlasti. Olakšavajuća okolnost je što stanovnici Etiopije misle kako su upravo oni izmislili popularni napitak pa ne čude izjave zadovoljnih kupaca poput „bilo je i vreme da za lepe Etiopljanke počnemo da koristimo etiopske ukuse“. Organizacija je, ohrabrena početnim uspehom, već pripremila slične proizvode i za druge zemlje u kojima radi. Tako je Kinezima namenjen kondom sa ukusom slatkog kukuruza, a za Indonežane sa ukusom popularnog voća Durian (čiji bi se miris u ostatku Sveta pre nazvao destimulativnim smradom o.a.).

DKT još uvek ne radi u Srbiji, ali ako bi kojim čudom u okviru kampanje „Kupujmo domaće“ ponudili „Naše senzualne kondome“ pitanje je samo da li bi Srbi (a Boga mi i Srpkinje) bolje prihvatili ukus Šljive, ajvara ili sjeničkog sira. Naravno, ako ovaj članak kakvog preduzetnika (još bolje kontroverznog bizmismena) natera na proizvodnju „custom“ (prilagođenih) kurtona za srpsko tržište neka mi se za svaki slučaj javi – imam ja još ideja za ukus i miris „prvog srpskog kurtona“ … neće se nastavljati!

Kurton protiv silovanja

velickovic@blog — Sun, 11 Nov 2007 00:48:18 +0000

Došao čovek u salon za tetovažu i zamoli majstora da mu na penisu istetovira tekst „Ferrari“. Majstor već svik’o na neobične zahteve mušterija, ne pita ništa, sedi i radi. Čim je završio krene priča s’ mušterijom.

Majstor: A, dobro ispalo – al’ će devojka da ti se obraduje kad joj uletiš s’ Ferarija?
Mušterija: Nemam ja devojku.
Majstor: Dobro de, žena onda
Mušterija: Nemam ni ženu – imam dečka
Majstor (zabrinuto): Ček malo – onda moram i traktor da ti istetoviram na mošnicama.
Mušterija (zbunjeno): Što bre majstore – šta će mi traktor?
Majstor (ozbiljno): Pa kad ovaj Ferrari uleti u govna s’ čim ćeš da ga vadiš ako ne s’ traktorom …

Sad RAPEX kurton – prvi kurton patentiran za borbu protiv silovanja – nije predviđen za vađenje već za (figurativno) „uvaljivanje u govna“ a sudeći prema objašnjenju inovatorke Sonet Elers (Sonette Ehlers) osim hirurške intervencije nikakav traktor ne pomaže. Zapravo RAPEX i nije klasičan kondom jer je namenjen ženama koje strahuju od mogućeg silovanja. Kondom se umesto navlačenja na penis uvlači u vaginu, posebnim dodatkom, slično tamponima. U „praksi“, ukoliko do silovanja dođe, RAPEX se, sitnim zubima od lateksa sa unutrašnje strane, „zakači“ na penis silovatelja, prouzrokuje bol i odvraća ga da sa penetracijom nastavi. Zahvaljujući konstruktivnom rešenju RAPEX ostaje „nakačen“ i nakon prestanka erekcije, te na taj način, teoretski, RAPEX ne samo da odvraća već i olakšava identifikaciju i hvatanje počinioca. Ideju za ovako „surov“ način borbe protiv silovanja Sonet Elers dobila je, kako sama tvrdi, davne 1969. godine kada je kao medicinska sestra u bolnici u Johanesburgu (Južna Afrika) od jedne od žrtava silovanja čula kako žali „što dole nije imala zube“ – odsustvo potrebnih tehnologija i materijala za izradu „kondoma sa zubima“ dovelo je do toga da se RAPEX u obliku prototipa javnosti prvi put predstavi tek 35 godina kasnije.

Ovako originalan pristup samopomoći potencijalnim žrtvama silovanja izazvao je i negativne reakcije kod onih koji se problemom silovanja profesionalno bave. Sudeći po istraživanjima većinu silovanja počine osobe poznate ili bliske žrtvi pa je logično pretpostaviti da bi žene, ako silovanje vrši poznata osoba, s punim poverenjem RAPEX ostavile sa strane. Mnogi ističu da kada silovatelj shvati da je uhvaćen u zamku, dok mu je žrtva još uvek „pod rukama“, silovatelj može nasrnuti na život svoje žrtve, dok s’ druge strane i same „žrtve“ RAPEX mogu koristiti za nameštanje optužbi za silovanje. Jedno je sigurno – kada se krajem ovog meseca „zubati kurton“ nađe u slobodnoj prodaji u Južnoj Africi nateraće muškarce da pre „uživanja“ s’ bilo kim dooobro porazmisle!

Čoveka, pardon, teroristu odaje hrana

velickovic@blog — Wed, 07 Nov 2007 10:06:53 +0000

Ideja da hrana čini čoveka potiče od davnina i do danas se, uz manja sporenja, tumačila kao spoznaja da od kvaliteta hrane koju konzumiramo zavisi i kvalitet života – fizički i posledično psihički. No, ova fraza u tumačenju američkog FBI (Savezni istražni biro – nacionalna policija o.a.) dobila je potpuno drugačije zančenje – onako po američki – „~~Čoveka~~ Teroristu ćeš najpre poznati po hrani koju kupuje!“

U netom objavljenom članku u magazinu CQ Politics Džef Stajn (Jeff Stein) iznosi više podataka o novinama u radu FBI-a na otkrivanju iranskih terorista u San Fransisku, Kalifornija. Naime, u Kaliforniji danas živi gotovo milion imigranata koji su tamo dospeli nakon svrgavanja iranskog šaha 1979. godine – među njima i agenti tajnih službi koji su pod maskom izbeglica poslati u SAD da likvidiraju (i to vrlo uspešno) neprijatelje iranske islamske revolucije. Poslednjih par godina odnosi vlasti SAD i Irana zategnuti su do „pucanja“ pa je, shodno, poraslo i interesovanje službi bezbednosti za bivše podanike suprotnog tabora. Ideja agenata FBI-a bila je da analizom podataka prikupljenih iz lokalnih prodavnica, prateći obrazce i promene u prodaji blisko-istočnih „specijaliteta“, otkriju prisustvo „potencijalnih terorističkih ćelija“ i pod prismotru stave „potencijalne“ članove istih. Tako bi, primera radi, povećana prodaja uštipaka sa mesom ili lukom „jasno“ ukazivala na moguće prisustvo iranskih tajnih agenata i, shodno, povećanu opasnost od terorističkih napada. Daljom analizom podataka i operativnim radom na terenu na „potencijalne teroriste“ primenile bi se, shodno potrebi, odgovarajuće mere prismotre.

Ove „novine“ u radu američke bezbednosne agencije primenjivane su u kratkom periodu tokom 2005. i 2006. godine – dok Majkl Mejson (Michael Mason), šef odseka FBI za istraživanje kriminala, nije „primetio“ kako je ideja em neozbiljna em, najverovatnije, protivna američkim zakonima. Verovatno je i njemu pala na pamet scena u kojoj „100,000 ~~policajaca~~ agenata FBI juri ~~Džordža~~ Muhtabu“ (Mujtaba – Farsi, odabrani o.a.) ne bi li se na posletku našli, sa sve „opremom i naoružanjem“, na tradicionalnoj blisko-istočnoj svadbi!?! Šalu na stranu, ali američke bezbednosne agencije već decenijama muku muče kada je u pitanju pouzdanost prikupljenih obaveštajnih podataka o Iranu. Možda je jedan od razloga i to što, umesto „izvornih“, kako u intervjuu PBS-u tvrdi Mohmad Džafari (Mohammad Jafari), novi komandant Islamske Revolucionarne Garde, „informacije o Iranu prikupljaju od neprijatelja Irana, što posledično dovodi do grešaka u procenama“ na kojima SAD zasnivaju svoju zvaničnu (a Boga mi i nezvaničnu) politiku.