Kako, zašto?

Otpisao mi Sale nacionale na onaj benigni post o “kreativnim” porukama na ruskim glasačkim listićima:

(c) Sale

Takodje, ja razumem da ti primas kintu od Amera jer radi(s/o) za njih, svako treba da hrani svoju porodicu, i da to podrazumeva da jednostrano gledas na politicke prilike u Srbiji i Svetu. Samo me zanima da li ti u to stvarno verujes?

Razmišljao sam se da obrišem ovaj Saletov komentar jer u njemu ON na jednostavan način, kao od šale, otkriva javnosti sve moje devijantne sklonosti ka zapadnoj kulturi i demokratiji, kao i “poslovne odnose” sa Amerima!!! Iz razmišljanja “obrisati - ne obrisati” trgnuo me poziv “moje veze” iz Vošingtona, kaže XXX,

“Bratislaue, vot iz Sale-nejšnale radila na tvoj veblog? MI ovako više ne može raditi sa tebe! MI tebe mora irejz sa pablik pej-rol sad kad cela vrld zna istina o tebe nama ne trebala tvoji srvisis - mi tebe ne slala marke, funte, dolari nou mor …” (ostatak razgovora je više ulizivanje i moljakanje privatne prirode pa ga i ne prenosim).

Stranicu na ovom blogu na kojoj su svi detalji moje saradnje sa “Amerima” sam, prema menjualu, kodirao potpuno neutralnim naslovom “O autoru” - čisto da nekome (prevashodno srpske strane) ne bi palo na pamet da je otvori u potrazi za informacijama o meni a da s’ druge strane ispoštujem obavezu prema “javnosti u radu” američkih “službenika” u rasejanju. Da bi neko uopšte i došao do te stranice preko pretraživača morao je da za pretragu koristi kriptične izraze poput “Veličković blog” i “Bratislav Veličković”. Čak sam išao toliko daleko da sam sve stranice pisao latinicom kako bi potencijalnim srpskim “istraživačima” otežao dešifriranje teksta, “kačio” slične stranice gde god sam stigao, na tuđim blogovima sam se istim tim kriptičnim izarazima potpisivao u komentarima kako bi pretrage vratile više rezultata - uzalud! U svom oholom i prepotentnom odnosu prema srpskom, a Boga mi i ruskom, narodu zaboravio sam na nepatvorenu srpsku karakterologiju koja svoj puni potencijal iskazuje kod pojedinaca kao što je Sale-nacionale!

RAZOTKRIVEN SAM - GOTOVO - NEMA VIŠE !!!

Eto Sale, ako ti je cilj bio da mene i moju porodicu ostaviš bez “najznačajnijeg” izvora prihoda - uspeo si u tome. Ako ti je cilj bio da iz srpske blogosfere ukloniš ovaj blog prepun baljezgarija o pravu na izbor, svakovrsnoj ravnopravnosti i jednakosti svih i za svakoga - i u tome si uspeo. Iako sam ovih dana u gužvi oko gašenja bloga (koji je tvojim lucidnim otkrovenjem izgubio svoj smisao) i nalaženja novog finansijera ipak često razmišljam o tome kako si TI Sale, svojom genetski usađenom srpskom pronicljivošću i upornošću, uspeo da razotkriješ sve moje tajne. A nije da se nisam potrudio da ispoštujem sve preporuke iz “Srbijan Spaj Menjual” (podsetnik - javi “našima” da menjual treba da se izmeni ako hoće da pričaju sa tobom).

P.S. Sale ako već koristiš latinicu u komunikaciji moram da ti skrenem pažnju da u mojoj kopiji “Регулироват сербски шпијонов”, koju sam pre par dana dobio od potencijalnog poslodavca, postoji i poglavlje “Defamacija protivnika” (Враждебное Шельмование). U njemu se između ostalog, kao jedan od uspešnih metoda pominje i eliminaciju protivnika po osnovu korišćenja “nepravovernog” alfabeta ili pak stranih izraza - ovo čisto pišem tebe radi - da ne bude sutra, kad neki “mladi međed” krene da te pljuje što si pisao latinicom, “nisam znao, niko mi nije rekao!”

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Da ne dužim … želim Vam da se isto tako dobro “snađete” kao i moji klinci … i zdravlja naravno!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Završen je anonimni konkurs za izbor scene i lokalnog logotipa manifestacije Pesme Evrovizije 2008. - završen a kao da tek počinje!

Stručni žiri u sastavu (a vredi ga pomenuti) Miodrag Tabački, scenograf, Slavimir Stojanović, dizajner, Ivan Stanković, direktor marketinške agencije Communis i Tanasije Kunijević, šef grafike RTS, dodelio je prvu nagradu (i iznos od 5,000 Eura) radu pod šifrom “MAMA 2008″. Nekom mama a nekom maćeha - dečiji crtež (na slici gore) - kako su ga krstili na forumu RTS-a - sledeće godine predstavljaće, najverovatnije, zvanični logotip takmičenja za Pesmu Evrovizije koje se održava u Srbiji.

Meni ovo kanda liči na dobar primer teškog suočavanja sa istinom o sopstvenoj zemlji i sunarodnicima - seljaci smo otud šljiva, sviramo kurcu a note su nam tanke, truba jer svi smo mi pomalo Guča, naposletku, ove napućene usne kao da slute kako će kakova ultra-mega-grand-silikon zvezda Srbiju predstavljati na Pesmi Evrovizije 2008. Džaba što neki pišu peticije, što prozapadni elementi pljuju i nariču - kad Tijanić lupi šakom o sto mož’ da bidne samo Šljiva-Truba-Nota-Silikonka!

Dnevnikov dodatak: Stigao je i “odgovor” RTS-a na kritike izbora stručnog žirija.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Ma nije meni, nego nekako s’ proleća početka meseca, u vreme isplate ličnih dohodaka, jal na ćošku jal’ na sredini moje, odnedavno jednosmerne, ulice nacrta se “pandur” da proverava savest vozača i poznavanje saobraćajnih propisa od strane istih. Danas je “dežurni” odabrao ćošak pa zaredao 3-4 automobila, piše li piše a nesavesni samo u(na)leću k’o muve na ONO. U prolazu, zakačim razgovor:

Dežurni: (pristojno) Šta je bilo, vidite da je ulica jednosmerna?
Nesavesni: (snishodljivo) Vidim, al’ znate, umrela mi majka, pa …
Dežurni: (smeška se) Uje, pa šta je bre ovo danas - sve neki ožalošćeni, sahranih ovde pola Grada!

Mislim se pa nisi prijatelju malo dete - ako već imaš muda da grešiš bar budi siguran da znaš i da lažeš! Posle me narod gleda k’o da sam, ne daj Bože, šašav - ide ulicom, mrmolji “umrela mi majka” i smeje se k’o lud na brašno.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Svi Te kao nešto mole, preklinju, obećavaju Ti vaistinu-ultra-mega-kul provod na događaju decenije - prosto Te teraju da Se pojaviš na jesenjem BlogOpen-u. Ako Si još uvek Neodlučna V Neodlučan, nudim Ti jedanaest razloga da ne odeš na prvi jesenji BlogOpen koji se održava u Novom Sadu 10. novembra 2007. godine, na SPENS-u - a gde drugde:

1. Niko nije našao za shodno da Te lično pozove!
2. Novembar je mesec koji na severnoj hemisferi pada u jesen - vreme tmurno, vetar duva, kišovito i obavezno hladno u pičku materinu!
3. Novi Sad je Novi Sad - em preko, em na severu, em daleko, em nema aerodrom da prihvati prave trendi bloggere kao što si Ti
4. Novi Sad je veliki grad - možeš da Se izgubiš!
5. U Novom Sadu obitava veliki broj onih koji ne govore “po naški” pa ako Se izgubiš koga da pitaš za pravac?
6. I SPENS je veliki - ako ga nekako i pronađeš opet možeš da Se izgubiš, posebno jer će tamo biti i ONI što još štampaju knjige na papiru!
7. Pričaće se o blogovanju - a šta tu ima da se priča kad Ti već znaš sve!
8. Biće i “ONIH” bloggera koji su bili i na prolećnom okupljanju “samo za pozvane”
9. Biće boljih, poznatijih i uspešnijih bloggera od Tebe
10. Biće bloggera koji ne govore (baš) “po naški”!
11. Ma biće dobro u pičku materinu - samo još Tebe čekamo!

Sad ako nisi Pametna V Pametan a Ti pravac Novi Sad … valja Si zauzeti mjesto na vreme!

P.S. Iskreno se zahvaljujem Ministarstvu Prosvete Vlade Republike Srbije na profesionalnoj nebrizi na očuvanju srpskog jezika, a čiji se uticaj jasno primećuje kod pisanja ličnih zamenica u ovom članku.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Religija je kao nož. Ako je koristite za sečenje hleba - dobra je. Ako je koristite da bi odsekli ruku vašeg komšije - loša je.

Religion is like a knife. If you use it to cut bread, it’s good. If you use it to cut your neighbor’s arm off, it’s bad.

Bil Klinton prilikom predstavljanja avganistanskog Predsednika Hamida Karzaia na godišnjoj konferenciji Klintonove Globalne Inicijative (The Clinton Global Initiative) citirao je, takođe prisutnog, afričkog biskupa Dezmonda Tutua.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Ovako su izgledale kragujevačke ulice u užem centru tokom održavanja manifestacije pod nazivom “Dan bez automobila” u sklopu evropske nedelje održivog saobraćaja. Na inicijativu komunalnog preduzeća Zelenilo i Saveta za bezbednost Skupštine Grada na samo tri sata bile su za saobraćaj zatvorene ulice Nikole Pašića, Zorana Đinđića i Save Kovačevića u kojima je održan sportski program u organizaciji Ekološke sekcije Tehničke škole za mašinstvo i saobraćaj, “Ekopokreta” i škole sporta ”Foka”. Cilj “Dana bez automobila” je da se pažnja javnosti skrene na probleme zagađivanja vazduha, buku, i na generalno loš kvalitet života u gradu očito nije postignut jer uprkos prethodnim apelima i pojačanom prisustvu saobraćajne policije, koja je na većini gradskih raskrsnica “prisilno” regulisala saobraćaj, centralne gradske ulice bile su “komplet” zakrčene vozilima prepunim nervoznih i na sirene osetljivih vozača. Buka je bila toliko nepodnošljiva da sam Milutinu morao da objašnjavam kako “čike i tete trube jer u gradu, za razliku od vukojebina iz kojih su većinom došli, nije dozvoljeno pucanje iz pištolja!”

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

U Srbiji 60 odsto ljudi voli Cecu Ražnatović, a više od 40 odsto ne znaju čime se bave ili ko su uopšte “Partibrejkersi”. Više od trećine ne zna da navede ime omiljenog pisca, a dve trećine ne zna nijednog jedinog slikara. Čak 13,5 odsto ljudi nema nijednu knjigu u kući, dok još četvrtina ispitanih poseduje svega do 25 knjiga.
Cvetičanin tvrdi da Srbijom vlada “ukus predgrađa” i u bukvalnom i u metaforičnom smislu.
- Bukvalno, reč je o drugoj i trećoj generaciji doseljenika sa sela u grad, koji najčešće žive u predgrađima. Oni vole turbo folk, TV sapunice, strane akcione filmove, trač magazine. Metaforično rečeno, oni su još u “predgrađu ukusa”, jer nisu stigli do urbanog, već do rurbanog - objašnjava mr Cvetičanin.
Ako se ovome pridoda još četvrtina publike sa folklornim ukusom (23 odsto ispitanika voli izvornu i novokomponovanu muziku, porodične serije, domaće komedije), dobija se 60 odsto stanovništva okrenutog lokalnim kulturnim vrednostima, nasuprot globalnim i urbanim trendovima.
Polovina ljudi zadovoljava kulturne potrebe gledanjem televizije i praćenjem sportskih događaja.
Ispitivanje kulturnih navika pokazalo je da više od dve trećine učesnika nije u poslednjih 12 meseci nijednom posetilo pozorište ili muzej. Cvetičanin tvrdi da nema mesta panici kulturnih dušebrižnika.
- Još gore je u okolnim zemljama! Ali, ljude ne treba nasilno edukovati da prate kulturne programe, već ponuditi mogućnost izbora. Mnogo je efikasnije širiti im vidike putem medija, ili im davati subvencionirane ulaznice za pozorište - smatra Cvetičanin.
“Odsutnih” iz kulture, odnosno onih koje ne interesuju sadržaji zvanične kulture ima više od polovine, a to je oko četiri miliona ljudi u Srbiji.
- Oni pripadaju paralelnom kulturnom svetu. Svoje kulturne potrebe zadovoljavaju putem televizije, u kafanama, na porodičnim slavljima. Nije im bitno ko je Mikelanđelo, nego je važno da znaju, recimo, što više narodnih pesama - zaključuje Cvetičanin.
U svetu ovakva istraživanja naručuju ministarstva kulture, koja na osnovu njih utvrđuju strategiju kulturne politike. Kod nas je situacije potpuno suprotna!
- Nadam se da će istraživanje biti od koristi našem Ministarstvu kulture - kratko komentariše Cvetičanin, čije je istraživanje štampao niški Odbor za građansku inicijativu, zahvaljujući podršci Evropske kulturne fondacije iz Holandije!

Početkom ove godine niška neprofitna organizacija Odbor za građanske inicijative izdala je knjigu “Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije“, na osnovu istraživanja javnog mnjenja na uzorku od 1364 ispitanika u Srbiji i 896 u Makedoniji koja predstavlja detaljno dokumentovan pregled kulturne participacije građana Srbije i Makedonije u svim njenim aspektima - u domenu kulturne produkcije i kulturne potrošnje u javnoj i privatnoj sferi. Slično istraživanje - “Kulturne potrebne, navike i ukus građana Srbije” - Mr Predrag Cvetičanin uradio je i u periodu od novembra 2001. do novembra 2002. godine na uzorku od 1,600 ispitanika u Beogradu, Nišu, Pirotu i Babušnici pod pokroviteljstvom Umetničkog saveta Švajcarske - Pro Helvetia.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Sledećeg vikenda u Kragujevcu će biti održan 38. Balkanski atletski šampionat za Juniore starosti do 19 godina. Mlade ateltičarke i atletičari iz Grčke, Makedonije, Crne Gore, Albanije, Turske, Bugarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Moldavije i Srbije takmičiće se na stadionu “Čika Dača” (radovi na uređenju su još u toku!) u preko 20 atletskih disciplina.

Iako organizatori najavljuju učešće preko 600 takmičara to ih nije sprečilo da na oficijelnom plakatu, postavljenom 2 nedelje pred početak takmičenja, još jednom upute poziv “učesnicima, donatorima, sponzorima, takmičarima i gledaocima”. Kad malo bolje pogledam ko je sve po političkoj liniji ušao u “komisiju za organizaciju takmičenja”, poput Ivice Samailovića, službenika i odbornika ovdašnjeg - “eksperta” za obezbeđenje, onda i ne čudi dupli pleonazam. Više me čudi da kad se već nemilice, ispod žita, troše “narodni novci” iz opštinskog budžeta ne nađoše za shodno da angažuju i kakvog lektora - a nije da ih među par stotina “politički podobno” novozaposlenih u Skupštini Grada nema!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora