Ovih dana kragujevačkom (a mojom) čaršijom kruži jedan “fantomski” DVD. Niste pogodili! Nije reč o “iživljavanju” sredovečnih, a od sredine 90-ih i uspešnih, lokalnih “bizmismena” sa podvedenim maloletnicama već o “ukomponovanom” video materijalu sa obećanjima (poređeno sa sadašnjim stanjem) iz kampanje za gradonačelnika i gradsku Skupštinu 2004. godine u kome glavne uloge tumače perjanice sadašnje gradske vlasti. Sa naslovom pozajmljenim od legendarne britanske serije o braći Troter iz londonskog predgrađa Pekam, sa pitanjem “šta povezuje Kragujevac i London”, zapis se distribuira “ispod ruke”, namenjen uglavnom za gledanje i razmenu u “širem krugu prijatelja”. Autori filma su “zvanično” nepoznati, kako oni koji su sve video materijale na vreme prikupili, sačuvali i osmislili projekat, tako i oni koji su ga tehnički sproveli u delo. “Nezvanično” se zna da “kreativni tim” iza projekta čini deo kragujevačkih demokrata (odbor demokratske stranke nije spreman da “potpiše” autorstvo što zbog pretećeg prsta iz centrale - gradonačelnik i zamenik su na kvoti za narodne poslanike G17 - što zbog očekivanja da nakon lokalnih izbora uđu u deobu plena sa “braćom Troter”). Kako bilo, film je svakako pionirski pokušaj “modernizacije” političke kampanje u Kragujevcu kombinacijom savremnih medija i “tradicionalnih” načina distribucije (DVD, Internet, uzajmljivanje, ubacivanje u sandučiće itd.).

Pored pažnje koju mu je posvetila čak i velika “Politika”, video je izazvao i neskriveni bes “umontirane” strane. Bilo je svačega - od demonstrativnog “krcanja” CD-a uz komentar da će tako proći i autori istog, pa sve do “anonimnih” poziva osumnjičenim “tehničarima-monterima” uz pretnje upućene kako njima tako i njihovim porodicama.

Ono što nedostaje, a pouzdano znam da je “arhivirano” i iskreno se nadam da će jednom izaći na svetlo dana, su događaji nakon preuzimanja vlasti u Kragujevcu - (neostvarene) pretnje hapšenjima i zatvorom uz blaćenje i progon čelnika demokratske stranke (tada se uz zaklinjanje Bogom pominjala i “korupcionaška” video kaseta koja nikada nije izašla na videlo o.a.), monopolizacija u oblasti građevinskih radova i “procvat” podobnih investitora, građevinara i projektantskih kuća, “uvođenje” finansijera kampanje u posao sa nasipanjem “lokalnih” džada, behatonizacija gradskih trotoara pod budnim okom funkcionera gradske vlasti, falsifikovanje putnih naloga kako bi poslužili kao dokaz na “montiranim” suđenjima …

Materijal sa DVD-a dospeo je ovih dana i na YouTube - pogledajte - uprkos na momente sugestivnim propratnim komentarima spikerke, nećete se pokajati!

Kragujevačke mućke I deo

Kragujevačke mućke II deo

Kragujevačke mućke III deo

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Nama ostalima, koji nismo te sreće da budemo ujkine mezimice, ostaje da biramo - da sisamo kiseli kivi il’ da se “prebačimo” na banane. Ja lično biram bananu - bar će mi biti jasno što nakon svakih izbora imam osećaj da sam ispao majmun!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Iako se na jednom od listića likom i imenom pojavljuje Putinova “tajna ljubav” - pudlica Koni, koja je na ovom blog-u ranije već spominjana, moj favorit je svakako nepoznati glasač koji je listić sa “odabranim kandidatima” posudio svom papagaju kao i “originalna” poruka - “Make erection, not election”.

Svakako ne propustite priliku da se zabavite i malo podsetite kako ćirilice, tako i ruskog jezika - trebaće vam itekako u godinama koje dolaze!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

“Драги пријатељи,
Желим да вам захвалим што сте допринели да заједно остваримо велику победу!
Ово нису били обични избори, бирали смо више од председника. Бирали смо будућност наше земље. Зато је врло важно да смо целом свету послали јасну поруку - Србија жели да освоји Европу!
За нашу идеју гласало је више од 2 300 000 грађана.
За овако широку подршку, заслужни сте ви, јер сте не само својим гласом, већ и мотивацијом ваших пријатеља, познаника, колега, комшија, суграђана и породице, успели да окупите све оне који желе бољи живот и знају да само у Европи тај циљ може бити испуњен.
Подршка свих вас је велика част, али и више од тога, велика мотивација да још брже и одлучније наставим да радим на остварењу важних циљева за које смо се заједно изборили.
Један велики резултат је постигнут, али пред нама је још много изазова.
Пред Србијом су велика искушења, нарочито када се ради о будућности нашег Косова и Метохије као и о нашем напредовању на путу европских интеграција.
Уверавам вас, да ћу ја лично, заједно са мојим сарадницима, уложити своје искуство, знање и енергију, и дати све од себе да испуним ваша очекивања!
Није далеко ни 11. мај, када ћемо на покрајинским и локалним изборима, уверен сам, још једном потврдити чврсту опредељеност за наше најважније циљеве: бољи живот грађана, демократске вредности и европски пут Србије!
Још једном, хвала вам што изабрали своју будућност.
Сигуран сам да ћемо врло брзо, освојити Европу заједно!

С поштовањем,
Борис Тадић, председник”

Poštovani predsedniče,

ostadoh zatečen vašom zahvalnicom! Nije da nisam očekivo da se nakon ponovnog izbora za Predsednika Srbije zahvalite svim onim građankama i građanima Srbije koji su iz navike, vere, straha, protesta, gonjeni lošim uspomenama, ili prosto zapušenog nosa našli za shodno da zaokruže broj ispred Vašeg imena na glasačkom listiću, ali ni pomislio nisam da ćete imati vremena da to uradite “lično”, pisanim putem. Iskreno, mislio sam da ćete se nakon “na mišice” osvojene tesne većine u drugom krugu dobrano zamisliti nad “politikom” koju (ni)ste sprovodili od prošlog izbora a koja vas je i dovela na korak od gubitka funkcije Predsednika republike. Nadao sam se da će vas tih “tričavih” 107,284 glasa razlike, skupljenih “s’ konca i konopca”, probuditi iz sna o političkoj kohabitaciji i mitskom Kosovskom zavetu. Nadao sam se da ćete razumeti poruku građanki i građana, različitih političkih opredeljenja, koji su glasali za Vas i Demokratsku stranku ne samo da bi Vi bili Predsednik niti da bi Vaši najbliži saradnici profitirali održavanjem neprirodne, javne pa i povremeno tajne (zarad nacionalnog jedinstva o.a.), koalicije sa narodnjacima i nazadnjacima, već zato što već godinama u Demokratskoj stranci, pre svega, pa i Vama kao trenutnom lideru iste, prepoznaju političku snagu koja zastupa njihovo opredeljenje za integraciju srpskog društva i države u Evropu i Svet.

Gospodine Predsedniče nisam 3. februara ove godine izašao na biračko mesto niti da biram “više od predsednika”, niti da potvrdim svoju privrženost dostignućima modernog Sveta, niti da bih sa bilo kim “osvajao Evropu” jer smatram da je Evropa način življenja a ne utakmica života. Izašao sam da bih vama pružio poslednju šansu da ispravite sve ono što ste proteklih godina propustili da uradite, izašao sam, u krajnjem slučaju, jer sam se već umorio od jurišanja na tradicionalne srpske i ine vetrenjače nazadne gluposti i nacionalnog primitivizma. Nažalost, gospodine Predsedniče, moram to iskreno da vam priznam, ni nepunih mesec dana od vašeg ponovnog izbora a već ste uspeli svojim činjenjem i nečinjenjem, čini mi se, da pogazite volju onih koji su vas izabrali u drugom krugu.

Gospodine predsedniče ja vas nisam birao da iz rumunske zavetrine “molite” već da na svaki način, uključujući tu i preventivu, prinudu i izolaciju, sprečite fašističke falange svojih koalicionih partnera da pale strane ambasade, prebijaju novinare i bestijalno pljačkaju po prestonici vaše i moje države. Nisam vas birao da nastavite kohabitaciju sa političkom desnicom i kratkovidim nacionalnim primitivizmom koji je za svaku glupost dela svojih podanika spreman da pruži daleko gluplje pokriće. Nisam vas birao za Predsednika svih građana ove zemlje da ćutite i time podržavate diskriminaciju, pretnje progonom i fizičkom likvidacijom drugačije mislećih i svih onih koji nisu po volji ili se čime razlikuju od agresivne manjine. Nisam vas birao da se borite za teritoriju Kosova i Metohije već da ljudima koji tamo žive - svima i bez ikakve razlike - ponudite nešto bolje od onoga što sada imaju. Birao sam vas da pokažete spremnost da prihvatite izbor većine građana Kosova i Metohije zalažući se istovremeno za poštovanje prava i garanciju bezbednosti onima koji su na Kosovu i Metohiji ostali u manjini - nije Kosovo i Metohija ni “naše” ni “njihovo” već onih koji tamo žive i stvaraju. Za kraj moram vam priznati, premda mi se čini da vi to “malo” drugačije poimate, nisam vas birao iz ljubavi, obožavanja ili zbog poverenja koje ulivate već iz čisto pragmatičnog interesa da sebi i svojoj porodici “prištedim” par godina bede i novog ponižavanja birajući manje loše između dva nikakva.

Ja sam 3. februara 2008. godine svoje prethodno društveno i političko angažovanje pretočio u izbor. Sada je red na Vas da taj i još 2,304,352 sličnih izbora počnete da sprovodite u delo - odmah, beskompromisno i bez kolebanja!

S’ poštovanjem,
Veličković::blog, građanin

P.S. Dragane, Nebojša i Srđane Borise Poštovani prijatelji primećujem da Svet, imajući u vidu značenje, pišete malim namesto velikim početnim slovom - iskreno se nadam da razliku i znate i priznajete!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Ako ste pomislili da na ovoj mapi Sveta treba da pronađete kakvu zagonetnu državu - prevarili ste se. Radi se o karti koja se po prilici dopunjuje a pokazuje države koje su do sada priznale (plava boja), odnosno one koje su započele proceduru ili nameravaju da priznaju (žuta boja) Kosovo kao državu. Prema aktuelnim podacima, Kosovo je do sada dobilo priznanje 25 država, 5 je pokrenulo postupak za priznavanje a očekuje se da u najskorije vreme to isto učini još 26 država od ukupno 221 države-članice Ujedinjenih Nacija (”trenutno” aktuelnu mapu uvek možete pogledati na prezentaciji Kosovo vam zahvaljuje).

Kada se sve sabere i oduzme čini se da je tvrdnja Hašima Tačija, kosovskog premijera, o 100 država koje “jedva čekaju” da priznaju novonastalu državu, data prilikom proglašenja nezavisnost, bila “suviše” optimistična. Uostalom, da bi neka država stekla međunarodni legitimitet nije dovoljno samo puko priznanje drugih država - najbolja potvrda legitimiteta je, konačno, puno članstvo u Ujedinjenim Nacijama a put do njega je, bar što se Kosova tiče, za sada “nemoguća misija”. Naime da bi neka država postala članica Ujedinjenih Nacija potrebno je da prođe par ustaljenih koraka.

Potrebno je da ovlašćeni zvaničnik nove države pošalje formalno pismo u kome će zatražiti članstvo u UN (ako imate svoju državu, adresa je Ban Ki-moon, Secretary-General, The United Nations, First Ave. at 46th St., New York, NY 10017, U.S.A.). Primer jedne uspešne prijave za članstvo, konkretno crnogorske, možete pogledati ovde. Ovo je prvi i ujedno i najlakši korak ka punpravnom članstvu u međunarodnoj zajednici sve posle toga može se podvesti pod “trnoviti put”. Sledeća stepenica (za Kosovo trenutno nepremostiva) je Savet Bezbednosti kome Generalni Sekretar UN podnosi primljenu molbu ne bi li SB Skupštini UN dao predlog da na dnevni red neke od sednica stavi izjašnjavanje o prijemu nove članice. Na kraju priče, potrebno je da Skupština UN,

Uostalom koliko je "lako" doći do članstva u UN najbolje svedoči primer Republike Kine (čitaj Tajvana). Tajvan je jedna od država koje su osnovale UN ali je svoj status izgubila tokom hladnog rata i blokovske podele Sveta. Naime, američki Predsednik Ričard Nikson (Richard Nixon) je 1971. godine, u okviru svoje politike približavanja Narodnoj Republici Kini (čitaj komunističkoj Kini) "izlobirao" izbacivanje Tajvana iz UN čije je mesto prepušteno komunističkoj Kini koja je pride dobila i mesto stalne članice SB UN sa pravom veta. Vlada Republike Kine (Tajvana) svake godine, reklo bi se tradicionalno, iznova podnosi formalni zahtev za prijem u UN ali bez uspeha - njihova pisma poslednjh godina niko se više i ne trudi da čita. S' druge strane, bezmalo 1000 godina star Nezavisni Malteški Red održava diplomatske odnose sa više od 100 država i od 1994. godine ima status posmatrača u Ujedinjenim Nacijama iako se “suverenost” ove zajednice prostire tek nad nekoliko zgrada u Rimu.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Ostrva Tuvalu, smeštena u Pacifičkom okeanu, prostiru se na “celih” 26 kvadratnih kilometara i najmanja su država na svetu po broju stanovnika (oko 12,000). Ova “minijaturna” nacija koja je svoju nezavisnost od Velike Britanije “izvojevala” 1978. godine, zbog nemara ostatka Sveta spram klimatskih promena suočena je sa mogućnošću nestanka. Kroz 50 godina, kako sada stvari stoje, četiri ostrva i 5 atola na kojima se prostire Tuvalu naći će se ispod površine okeana. Proteklih godina, apeli predstavnika Tuvalua na savest čovečanstva nisu urodili plodom a hoće li u budućnosti ostaje da se vidi!

Na drugom kraju Sveta, jedna druga nacija, sa daleko bogatijom tradicijom i istorijom, uverena je da joj, slično stanovnicima ostrva Tuvalu, preti nestajanje zbog nerazumevanja “velikog Sveta” i nepravde koja joj je učinjena. Razlika između ove dve nacije koje, pretpostavljam, i ne znaju jedna za drugu, je što Tuvaluanci svoje tvrdnje mogu da potkrepe konkretnim dokazima dok su, s’ druge strane, srpske tvrdnje o nepravdi i nerazumevanju zasnovane na imbecilnoj veri u stvarnost legendi i svakodnevnog življenja u pohabanim istorijskim mitovima.

Srbija se danas, na početku XXI veka, sa izazovima “odbeglog” Sveta suočava slično orkestru sa Titanika - upornim negiranjem stvarnosti koje se, zavisno od društvenog položaja, manifestuje na razičite načine. Ima tu svega - od promuklog krika za kosmičkom Pravdom, preko primitivnog pravdanja gluposti mase, pa sve do, posledično, bestijalnog iživljavanja nad svim onim što u svesti “srpskijeh ameba” (”niti momak, nit’ đevojka”, humani nusproizvodi obrazovnog sistema jednog samoizolovanog društva, o.a.) predstavlja simbole spoljnog i različitog. U Srbiji danas sve ono što je “različito” (nejedinstveno o.a.) postaje žrtva nemoći većine jednog naroda i njegove elite (čuj, elite!) da se nepristrasno, bez mitskih emocija, suoči sam sa sobom i svojim (ne)delima iz bliske i dalje prošlosti. Sve ono što je u Srbiji danas “različito” samim tim je i u sukobu sa predstavom Sveta jedne, u svakom pogledu, zanemoćale nacije, izmorene životom bez života, bivstvovanjem u svetu legendi i mitova, većinski uverene u sopstvenu samodovoljnost i samoprojektovanu posebnost, zastrašene tranzicijom i socio-tehnološkim napretkom, konačno, jedne većinski bezvoljne i bezidejne nacije spremne da oćuti i istrpi svaku glupost koja joj se ponudi.

Ako nije nemoć otkuda toliko nasilje i bes? Ako je Svet u krivu kako to da su samo Srblji u pravu (Ruse ne računam oni su tu ionako samo zbog para)? Ako je u pitanju Pravda kako to da važi samo za 15 odsto teritorije a ne i za stotine hiljada Albanaca koji u Srbiji nemaju ni pravo glasa? Ako ima ideja i vizija budućnosti kako se sjediniše (navodno) različiti polovi političkog i društvenog života? Ako nije samodovoljnost i, navodna, posebnost kako je policija (državni instrument sile o.a.) lakonski dozvolila paljenje (probranih) stranih ambasada? Ako nije bezvoljnost zašto su ulice bile sablasno puste 17. februara a demonstranti za “veliki” miting skupljani s’ konca i konopca? Ako ne živimo u iracionalnom kako onda ne vidimo da koliko sutra isto ono opravdanje za razbijanje “providnih prozora” ambasada može biti primenjeno i na nas, naše porodice, prijatelje, poznanike, sugrađane?

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Tomislav Nikolić je svakako favorit, ne samo zbog dobijenog broja glasova u prvom krugu već i zbog činjenice da će dobar deo ono malo (preostalih) glasača kandidata “nardodnjačke” koalicije i SPS-a svoj glas dati upravo njemu čime realno može da “izgura” do magične cifre od 2 miliona glasača. S’ druge strane Boris Tadić u drugom krugu izbora po prvi put igra sam, “mano a mano”, na blef (čitaj strah). Nije se “prihvatio” dogovora niti sa predstavnicima manjina niti sa “bliskim” strankama koje su imale svoje kandidate (LDP), niti je prihvatio “nepristojnu” ucenu svojih koalicionih partnera.

Između dva kandidata, marketinški ispeglana do savršenstva za (trenutno) ciljnu publiku, građani i građanke Srbije danas će izabrati u kakvoj zemlji i kako žele da žive - Srbiji devedesetih ili tranzicionoj Srbiji novog veka.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Samo još ovi “naši” da se prisete kako su se onomad lepo dogovarali oko Ustava i eto i nama sledećih izbora po kubanskom receptu!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Znam, znam, napisao sam koliko juče da za praznik “zanemarite politizaciju društva i crkve” ali ova scena se u mojoj glavi “kuva” već par dana … Hristos se rodi!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Možda ova vest i ne bi bila toliko zanimljiva, ipak se radi o izborima koji će imati malog uticaja na sudbinu Kosova, da najvažniji od kandidata koji pretenduju da zauzmu mesto “najmoćnijeg svetskog državnika” nisu tokom predizbornih aktivnosti pravili gafove u vezi sa poznavanjem spoljne politike i Sveta uopšte. Majk Hakabi, koji ima težak zadatak da američke birače ubedi kako republikanci nakon osam godina “kontroverzne vladavine” Džordža Buša (mlađeg) zaslužuju još jednu šansu, tokom kampanje je koristio “gužvu u Pakistanu” kako bi zapretio zatvaranjem granice sa Meksikom - problem su podaci o “660 ilegalaca iz Pakistana tokom 2007. godine” koji, nakon meksikanaca, čine drugu najveću grupu ilegalnih imigranata - osim u glavi predsedničkog kandidata, ovi podaci su se pokazali neistinitim. Dalje, Hakabi je uspeo da i pored ogromne medijske pažnje širom Sveta potpuno “smetne s’ uma” umirujuću bezbednosnu procenu opasnosti od Irana koju su dale nacionalne bezbednosne agencija, a koja je objavljena početkom decembra 2007. u jeku kampanje. S’ druge strane Barak Obama je sebi dozvolio “luksuz” da se, kao član komiteta za spoljnu politiku Senata SAD, tokom izlaganja vrhovnog zapovednika vojnih snaga SAD u Iraku generala Dejvida Petreusa, bavi “važnijim stvarim” - memorandumom svog izbornog štaba o potrebi isticanja razlika između njega i Hilari Klinton! Imajući u vidu koliko je vojna avantura u Iraku važna za američke birače ovo nije bio baš najbolji potez “kandidara za promene” (zvuči poznato zar ne?).

Naravno, bilo bi nezahvalno na osnovu ovakvih izjava favorita prognozirati odnos budućeg američkog Predsednika prema spoljnoj politici, posebno ako se ima u vidu da u Beloj Kući treba da zameni Predsednika Buša koji će ostati upamćen, između ostalog, i po tome što je tek kao Predsednik po prvi put čuo o Šiitima i Sunitima kao denominacijama islamske crkve, te po izmišljanju “novih” evropskih nacija poput “Grečana” (Grecians) i “Iršana” (Irelanders). Ko zna - možda se amerikanci “opamete” pa uzmu i neku od perjanica DSS-a za spoljnopolitičkog savetnika Predsednika?

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora